Dijadema Hercegovine
Dragi i poštovani ljubitelji lepe književnosti i umetnosti, kulture i pismenosti, učtivog, ljubaznog i predusretljivog ponašanja i ophođenja, preporučujem vašoj pažnji prikaz pesničke knjige Daniele Čolić „Dijadema Hercegovine” simbioze poetske i likovne umetnosti
Dijadema Hercegovine - Nova zemlja otvorenih srca i ostrvo ljubavi i slobode u poetskom i likovnom izrazu Daniele Čolić
Daniela Čolić🎨
📖Dijadema Hercegovine
Postoji na svetu jedna naročita zemlja, koja se ne može pronaći na geografskoj karti, niti u enciklopedijama. Ova zemlja je bezgranična, prijateljska, široka i potreban je samo jedan uslov da bi joj čovek pristupio, otvoreno i toplo srce. Metafizička zajednica čistih, dobronamernih i otvorenih srca punih topline i predusretljivosti, koja se prepoznaju je zemlja ljubavi i osećanja, i u nju su dobrodošli svi koji su ispunjeni nesebičnošću, uzajamnom pažnjom i poverenjem. Ovim stihovima u pesmi „Odvešću te u novu zemlju” Daniela Čolić Daniela Di Di Čolić, pesnikinja, likovna umetnica i profesor engleskog i nemačkog jezika, započinje svoju zbirku pod nežnim i slikovitim nazivom, bogatim emocijama, „Dijadema Hercegovine”. Svako ovu metaforičnu zemlju, rečima neodređenu, a obilatu lepotom koja zazvuči i zablista prilikom same deskripcije, ponekad smešta u geografske koordinate, na mesto gde pronalazi utočište i vlastiti mir, najveću dragocenost
Međutim, njene odrednice, poimane u platonističkom smislu ideja koje su se kroz područje hrišćanske ljubavi spustile u nabore srca su uvek jednake, to su Dobrota, Istina, Ljubav, Mudrost i Svetlost
Umetnica, rodom iz Češke, svoje utočište i novu zemlju pronalazi u Trebinju, gradu kome pripada svom dušom, peharu iz koga ispija nektar ljubavi i lepote, i oazi najlepših emocija. One se bude pri pogledu na reku i planine, na jednostavni, a neobični pitoreskni pejzaž ovog malog mesta velike gostoprimljivosti, okupanog suncem, mirisima i bojama, koji blista poput najlepših dragulja. Ona ovaj ušuškani, živopisni grad smirenosti i topline, osećaja preovladavajućih u pesmama, voli „skoro kao more”. More se u poeziji Daniele Čolić može poimati višestruko, kao divni primorski pejzaž u koji uranja već pri prvom pogledu, ali se neosetno razrasta u jednu sveobuhvatnu metaforu ljubavi i spokoja, gde se nalaze „ostrvo ljubavi” i „uvala slobode”, istovetni zemlji iz pesme koja otvara zbirku. Daniela Čolić varira različite metafore istog značenja i smisla, darujući ih onima što ih upijaju putem sveobuhvatnog sadejstva čula, onima koji imaju „uši da čuju” i „oči da vide”, i srcem osećaju suštinu pravog života, koji se nahodi negde izvan sveopšte halabuke, zbrke i meteža, sveta izokrenutih vrednosti i utilitarističkih pretenzija, globalne opsednutosti težnjom za vlašću i potčinjavanjem drugih radi eksploatisanja i ostvarenja sopstvenih ciljeva, gde se čovek smatra sredstvom, a ne ciljem, i gde su poruke sadržane u zlatnom pravilu prekršene. Ona bez ustručavanja kritikuje birokratsku uslovljenost, posednička nastojanja i nadgornjavanja, potrebu da se drugo biće koristi, tretira kao predmet bez misli i osećanja, kao i nadmenost i težnju za dominacijom i izazivanjem strahopoštovanja
Njena poezija je naizgled jednostavna, u spoljašnjem izrazu, a ispunjena dubokim unutrašnjim smislom, poukama o istinskom značenju sreće, nezavisne od materijalnih komponenata i nadmetanja sa drugima, obeleženog proračunima i aspiracijama ka visinama. Čovek treba da teži da postane bolji od sebe samoga, a to može postići samo ako otvori dušu, srce i svest i osnaži svoj duh, u zajednici drugih otvorenih srca, u hrišćanskoj ljubavi. Jedino na taj način čovek upoznaje samoga sebe, vraća se onome praiskonskom
Ljubav je u pesmama Daniele Čolić iskrena, duhovna i čulna, usmerena na sjedinjenje bića koja je uzajamno daruju, ostajući na njenom putu, bez nastojanja za posedovanjem drugoga. U ljubavi se dva bića slivaju u jedno, celovito i potpuno, nakon dugog puta traganja za srodnom dušom, postaju metafizička Dvojnost u Jednom, gde razmenjuju svoje esencije, svoja ontološka svojstva. Daniela Čolić poručuje da ona dolazi samo ukoliko je čovek ima u sebi da je pruži drugome. Takvu ljubav, sa nežnošću i pažnjom, ali i strašću i žudnjom, ona daruje voljenom suprugu, i preko njega posredno, svim predmetima i mestima na kojima zajedno borave, istražujući tišinu mora i isceliteljsku moć planina, obasjani svetlošću svetionika koji ih sigurno vodi putevima plovidbe. Ovakva je ljubav rasplesana i raspevana, i u njoj se ona predaje svom dragom, ostajući samosvesna, slobodna i svoja. Ona je bezuslovna, ispunjena mirisom cveća, ruža i ljiljana, u sigurnoj luci i u uvali slobode, poput toka reka, vodopada i potoka, slobodna i nesputana. Ljubav i poštovanje podareno suprugu, đeveru, i svim dragim osobama progovara, vri i peva glasom radosti i lepote, koji je nagoveštaj stvaranja nekog drugog, humanijeg i pravednijeg sveta, iz koga će nestati nepoverenje i nipodoštavanje, i gde će ljudskost i plemenitost biti mera svih stvari. U takav svet iskreno veruje i nastoji da ga oživi, pozove iz oaza unutrašnjeg mira i predstavi svojim umetničkim radom, na karti Otvorenih Srca.
Ova knjiga predstavlja harmoničnu simbiozu pesama i likovnih radova, koji se uzajamno nadopunjuju i nadahnjuju
Likovni radovi se odlikuju jarkim i specifičnim koloritom i neobičnim portretima. Razlivene zelene i narandžaste nijanse što lelujaju i poigravaju pred okom, sugestivno oživljavaju predele Trebinja i okoline, i visokih planina, a plava boja mora okruženog uzvišicama i stenama, i sivomrke nijanse vode u područje morske tišine. Može se reći da je u ovoj sinesteziji svaka boja i nijansa izraz jednog preliva ljubavi i svetlosti u njihovim mnogobrojnim ovaploćenjima. Neke slike su delo Danielinog sina Radana, kao što je „Most ljubavi”, koji vizuelno povezuje stanovnike metafizičke i metaforične zemlje otvorenih srca, zemlje pune topline i dobrote
Dobrota je ono prvo iskonsko osećanje u bunaru odakle je sve počelo, i ona je u srcima povezana sa Istinom. Putem Ljubavi i Svetlosti, dva međusobno uvezana pojma, koji se pronalaze u srećnom i spokojnom bitisanju, dospeva se do Dobrote. Mudrost, koju pesnikinja pokazuje u stihovima, takođe je neraskidivo povezana sa Dobrotom. Ovi se pojmovi u poetskom i likovnom svetu Daniele Čolić predstavljaju kao reke ljubavi, koje potiču sa identičnog izvorišta i njemu se vraćaju. Ljubav koja izvire iz iskrenog osećanja, bistrog poput potoka, Daniela Čolić slikarskim i poetskim umećem prenosi na čitavo čovečanstvo, kao sastavni činilac duše čovekove. Vreme je da mi progovorimo, da se povežemo sa centrom drevne mudrosti, u zajednici ljudi, poručuje pesnikinja i likovna umetnica, suprotstavljajući se manipulaciji osećanjima i nametnutim obrascima konzumerističkog doba.
Poetska zbirka Daniele Čolić „Dijadema Hercegovine”, praćena slikarskim pejzažima i portretima, pomalo nesvakidašnje strukture i poruka za današnje vreme, svojevrstan je glas ispunjen ljubavlju i toplinom, koja izvire iz „smirenosti mirisom ljubavi”, iz lične mudrosti, spokoja i dobrote. Pesnikinja izražava nepokolebljivu veru u neki drugi svet, zasnovan na plemenitosti, čovekoljublju, i osećanju vibracija univerzuma u onom arhetipskom i primordijalnom gde sve duše trepere kao jedna, u životu koji je vredan življenja. U današnjem vremenu otuđenosti, gde se često obistinjuje latinska poslovica „homo homini lupus est”, ona kroz likovnu umetnost i poeziju, nadahnutu voljenim Trebinjem, i svim ostalim mestima ljubavi i topline, koja su je pronašla na životnim stazama, ispisuje poeziju inspirisanu iskonskim vrednostima, koja zrači unutrašnjom svetlošću, pleni humanošću i dobrotom, osvaja jednostavnošću ispunjenom mudrošću. Ovakvo poetsko pismo pravi je dah osveženja, a prevashodno nade da relacije među ljudima mogu da budu drugačije, ukoliko se čovečanstvo okrene duhovnom spram materijalnog, i pronađe izvor ljubavi. Stoga će ova knjiga, niska prirodnih divota i poučnih poruka, zauzeti značajno mesto u metafizičkoj zemlji otvorenih srca, uz veru i nadu u neko drugačije i bolje vreme, međusobnog poverenja i sadejstva u izgradnji lepšeg i plemenitijeg sveta.
Milena Blagojević, Beograd, Srbija
Daniela Čolić: Milena Blagojević je jedna čarobna žena koju sam imala část upoznat na promociji moje knjige u Beogradu i počastila me recenzijom iste. Bogatost njezinog vokabulara je veliko osviježenje u ovoj ubrzanoj dobi kada se jezik i sadržaj koji svakodnevno koristimo ipak dosta pojednostavnio da nekažem osiromašio. Hvala poštovana Milena🌹🌹🌹🫶✨
Poetry and paintings from Herzegovina's landscape: the diadem of memory, stone bridges, and living water.
€12.50
